Владимир Д. Карановић

---

Иконописом се бави од 1992.г. , а 1993.г. Одлази на Свету Гору где уписује православну академију атонијаду, на којој од светогорских мајстора изучава средњовековно сликарство.

Ради даљег усавршавања 1995.г. Уписује Академију СПЦ за уметности и консервацију у Београду. Опредељује се за зидно сликарство и консервацију зидне слике у класи професора мр.драгомира јашовића и мр. Павла Aксентијевића код којих је и дипломирао 2001.г.  Мастер студије завршио на истој академији 2013.г.

ОД 1999.Г. атеље којим руководи ЈЕ ОСЛИКАО ВИШЕ ДЕСЕТИНА ХИЉАДА КВАДРАТА ЗИДА У ДВАДЕСЕТ  ПЕТ ЦРКАВА У ЗЕМЉИ И РАСЕЈАЊУ ОД КОЈИХ СУ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ: МАНАСИР ВАВЕДЕЊЕ НА СЕЊАКУ, КРИПТА ХРАМА СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ, ЦРКВА СВЕТ0Г САВЕ У ПАРИЗУ, ЦРКВА НА КОЛЕЏУ СВЕТОГ САВЕ У СИДНЕЈУ, ЦРКВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У ШАРЛОТУ (СЕВЕРНА КАРОЛИНА, САД), ЦРКВА СВЕТОГ КИПРИЈАНА У МЕГАЛИ ПАНАГИА (ХАЛКИДИКИ, ГРЧКА), ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ЖАРКОВУ (БГД), ЦРКВА СВ. КРАЉА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ У ЖЕЛЕЗНИКУ (БГД), КАПЕЛА СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА НА ТЕОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ, ПЕТРОПАВЛОВСКА ЦРКВА У АРАНЂЕЛОВЦУ И МНОГЕ ДРУГЕ. 

ОСИМ ЗИДНОГ И ШТАФЕЛАЈНОГ СЛИКАРСТВА, БАВИ СЕ ЈОШ КОНСЕРВАЦИЈОМ И ПОЗЛАТОМ. УРАДИО КОНСЕРВАЦИЈУ СА ПОЗЛАТОМ ВИШЕ КОМПЛЕТНИХ ИКОНОСТАСА ОД КОЈИХ ЈЕ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ИКОНОСТАС У ЦРКВИ РУЖИЦИ НА КАЛЕМЕГДАНУ..

• 

• 

• 

• 

Крипта Храма Светог Саве

Од 1999.г. Атеље којим руководи је осликао више десетина хиљада квадрата зида у двадесет  пет цркава у земљи и расејању од којих су најзначајније

• 

• 

• 

• 

• 

Манастир Ваведење

Од 1999.г. Атеље којим руководи је осликао више десетина хиљада квадрата зида у двадесет  пет цркава у земљи и расејању од којих су најзначајније

25000+

осликаних квадратних метара

28

година искуства

30

осликаних цркава

СЛОВО О САВРЕМЕНОМ ЖИВОПИСУ

---

У свету савремене уметности концепт заузима посебно место као један од најважнијих елемената уметничке продукције и као такав сматра се неизоставним аспектом стваралачког процеса. Велики број уметника данас, као и некада, своје идеје употпуњују или заснивају на архетипским концептима који су се развијали хиљадама година као колективна мисао, и чији корени леже у темељима нашег друштва.

Живопис јесте традиционална уметност, али га не треба схватити као понављање спољашњих форми без разумевања суштине, већ као оквир за стицање јединственог ликовног израза у оквиру стилски дефинисане уметничке дисциплине. Средњовековни живопис заиста, као и сваки други, има својих особености, али не спутава инспирацију сликара, не меша се у технику, не залази у детаље и није у супротности са сталним ликовним обогаћивањем.